На тлу Јужнобачког округа налазе се општине које се могу похвалити богатством културно - историјских споменика. Они веродостојно приповедају о неким давним временима и животу на простору Панонске равнице. Једна од њих је и општина Врбас смештена у самом срцу Бачке. Ми смо издвојили пет знаменитости које не бисте требали да пропустите приликом посете овој општини.

Врбас се, у својој основној просторној организацији, простире дуж Великог бачког канала, дела система Дунав-Тиса-Дунав, који раздваја северни и јужни део насеља. Општина Врбас обухвата седам насеља - истоимено насеље и административно средиште општине, Куцуру, Савино Село, Косанчић, Змајево, Равно Село и Бачко Добро Поље. Простире се на територији од 376 квадратних километара и броји више од 42 хиљаде становника. 

Први писани помен Врбаса датира из средњег века, тачније 1387. године. Под називом Орбазпалотаyа, означен је у Даровници угарске краљице Марије која је овај посед поклонила Николи Горјанском млађем. Он је био палатин на угарском двору и зет српског кнеза Лазара Хребељановића. Ипак, историја ове општине у срцу Бачке сеже у још даљу прошлост о чему сведоче археолошка испитивања на локалитетима Чарнок, Шуваков салаш и Циглана Полет.

О историји Врбаса али и шире околине више ћете сазнати посетом његовим знаменитостима. 

Томанова вила - репрезентативно здање са обележјима сецесије

Ово здање саградила је јеврејска велепоседничка породица Томан као репрезентативну кућу за становање, почетком 20. века. Изграђена је по пројекту архитеката из Будимпеште. Породица Томан се бавила пољопривредом и трговином житарицама. Након смрти власника куће у њој су до Другог светског рата живеле његова удовица и две кћерке, а после рата је у овој грађевини био кратко смештен катастар општине.

Томанова вила има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја. Грађевина има стилска обележја сецеције, а исте стилске карактеристике има и њена ограда од кованог гвожђа. 

Има квадратну основу. Зидана је опеком, са дрвеном кровном конструкцијом. Главна, улична фасада је репрезентативно обрађена, симетрично решена, са бочним ризалитима полукружног облика и плитким средишњим делом, са улазом и тремом наглашеним са два стуба и два полустуба који носе лукове. Забат је обликован извијеним сецесијским линијама и украшен са четири вертикалне траке од глеђосане керамике са мотивом лала.

Глеђосане керамичке плочице плаве боје су видљиве и код обраде лукова над прозорским отворима. Прозорски отвори се завршавају елипсастим луцима и уоквирени су малтерском пластиком у виду пиластера са капителима украшеним биљном орнаментиком. 

Бочна фасада има скромнију декоративну обраду, са три ризалита од којих средњи има три лучно завршена прозора. 

Фасада је украшена керамиком из чувене печујске фабрике Жолнаи. Данас је ова зграда седиште ДДОР-а.

Дворац Хецл - аутентичан објекат са кулом осматрачницом

Недалеко од Томанове виле се налази дворац Хецл. Половином 19. века подигла га је велепоседничка породица Хецл, као репрезентативну кућу за становање. Саграђен је као слободно стојећи спратни објекат у парку, са масивним мансардним кровиштем са кровним прозорским отворима и кулом осматрачницом. Са леве стране дворца, фронтално гледано, налази се кућа за послугу, која је после Другог светског рата одвојена оградом од дворца.

Доктор Хецл, њен последњи власник, адаптирао је део грађевине у санаторијум. У дворцу је живео и радио све до Другог светског рата. Након ратних година у дворцу је било смештено гинеколошко одељење са породилиштем. Данас се у њему налази Геронтолошки центар. 

Премда је више пута адаптирана за различите намене, грађевина није изгубила основну концепцију. Њено масивно кровиште са кулом осматрачницом је и даље остало аутентично.

Ватрогасни торањ - подсетник на људску храброст и хуманост

На самом почетку 20. века, 1904. године, основано је Добровољно ватрогасно друштво у Новом Врбасу. Ватрогасни дом са торњем је изграђен 1938. године, према пројекту инжењера Хајнриха Вебера. Свечано отварање је одложено за наредну годину јер је тада ватрогасно друштво славило 35 година од оснивања.

У питању је једноспратница са торњем обложена жутом и црвеном фасадном опеком. У темеље ватрогасног дома уграђен је натпис на немачком језику: „Добровољно ватрогасно друштво Нови Врбас. Наш дом је по нашем избору, место слободе, добровољне и људске помоћи, као што наш слоган каже: Богу на част, осталима за спас“. Следили су потписи целокупног управног одбора, команде чете, чланова оркестра и целокупног активног састава.

Приземље грађевине су изворно чиниле четири гараже за смештај ватрогасних возила, уз кухињу са помоћним просторијама, а на спрату су се налазиле просторије намењене друштвеном животу ватрогасаца. Ту је важно споменути балове који су били традиционална манифестација ватрогасног друштва, која се одржавала сваке године, за годишњицу рада и деловања. На њима су се ватрогасци представљали грађанима у униформама, са одликовањима и сабљама, демонстрирајући своју спремност да притекну у помоћ када затреба. Продајом улазница за бал ватрогасно друштво је прикупљало средства за свој рад. Ватрогасни балови су се организовали све до Другог светског рата.

Ватрогасни дом је 1990-их година преуређен у пословне просторије банке. Ипак. ватрогасни торањ са осматрачницом, лоциран на крајњем десном углу зграде, представља остатак који подсећа на њену изворну намену.

Хотел „Бачка“- значајан пример модерне архитектуре

Пројектант овог хотела био је најпознатији међуратни архитекта Војводине и један од најзначајнијих архитеката модерниста на простору Војводине, Ђорђе Табаковић, који је био заслужан и за стари хотел Парк и Танурџићеву палату у Новом Саду. Хотел „Бачка“последњи је пројекат из његове богате градитељске каријере.

Изграђен је 1959. године као масивна петоспратница са приземним анексом. Оригинална зграда данас чини старо крило хотела, до зграде музеја, док су лева страна, као и терасе испред хотела, дограђене касније.

Хотел „Бачка“ се налази у самом центру Врбаса и његова укупна површина износи 5.000 квадрата.

Располаже капацитетом од 104 лежаја, распоређених у 56 соба - једнокреветне, двокреветне, двокреветне са француским лежајем, породичне/четворокреветне и 3 апартмана.

Гостима су на располагању салони за ручавање и два ресторана капацитета 100 односно 450 места. Банкет сала налази се на првом спрату хотела и поседује капацитет од 90 места.

Храм Вазнесења Господњег - преображај средњовековног црквеног градитељства

Ова сакрална грађевина, која је најмлађи верски објекат у Врбасу, пројектована је са идејом преображаја српског средњовековног црквеног градитељства у савремени архитектонски израз.

Храм Вазнесења Господњег има основу у облику грчког слободног крста. Садржи једну централну и четири бочне куполе чији су врхови украшени златним крстовима. Улазни портал, на којем се налази мозаик Христа Спаситеља, са обе стране је омеђен полуотвореним звоницима, док се у приземљу налазе две крстионице, посвећене светом Јовану и Преподобној Мати Параскеви.

Грађен је према пројекту архитекте Љубише Фолића. Његова изградња је започета 2007. године, а редовно богослужење је почело литургијом на Крстовдан 2019. године.

У Храму се чувају мошти сурдуличких мученика, дар Епархије врањске.

Ових пет знаменитости представљају само део онога што општина Врбас нуди својим посетиоцима. Не пропустите да обиђете римокатоличку цркву посвећену Безгрешном зачећу блажене дјевице Марије која представља један од раних примера неоготичког стила у Војводини, База „Центар“, редак пример руралне архитектуре с почетка 19. века у чијем се дворишту налазе аутентични помоћни привредни објекти и која је једна од четири најстарије куће тог типа у Војводинии, богато споменичко наслеђе Првог и Другог светског рата и друге знаменитости. 

Извор: Културно наслеђе Врбаса
Аутор: ДаиБау трендови магазин
Текст: Тања Пролић
Фотографије: Туристичка организација општине Врбас