About Me

ИСТОРИЈАТ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
ОД ОСНИВАЊА ДО 2020. ГОДИНЕ

Врбас, као место које се налази на раскрсници и ветрометини путева разних светова и култура, на чијем и у чијем тлу су бележени отисци у времену, спада у  територије богате и разноврсне културне баштине, коју су остављала различита племена и народи, од праисторије до данас. Археолошки локалитети који бележе, са истражених подручја, постојање најстаријих култура из 17. века пре нове ере, преко старог и средњег века, Келта, Римљана, Словена, Авара, Германа, остатака некрополе аваро словенске, келтског опидума, до “Шуваковог салаша”,  насеобине, која је представљала први Врбас,  у оквиру које је и црква византијског стила градње, неуобичајена и до тада незабележена северно од Дунава, из 13. века, затим историјски извори о Врбасу у новом веку, архитектура и етнологија, нематеријална културна баштина, сви заједно представљају, уз ликовну уметност, филм, музику, фолклор, рецитаторство и драму, елементе делатности којима се бави Културни центар.
Крајем 19. века, почетком 20. и периоду између два светска рата, многобројни извори као што су фотографоје, документи, новински чланци и литература, остављају нам податке о разноврсности, бројчаности и квалитету културних догађања, која су организована у Врбасу. Многобројна културна удружења организована од стране занатлија, ватрогасаца, омладине, цркве, као и националних удружења народа који су живели на овој територији, дају нам за право да овај град назовемо градом и раскрсницом културе 20. века.
У послератном периоду, много година пре доношења одлуке о оснивању Дома културе, у граду су се одвијала значајна културно-уметничка дешавања, кроз неколико институција или њихових делова, аматерских удружења, организација и савеза. У ту групу културних институција спадају Народна библиотека, Раднички универзитет, Градско аматерско позориште, Концертна пословница и Срески савез аматерских организација.
Раднички универзитет је у оквиру свог Центра за културу и уметност презентирао низ културних садржаја из области књижевности, драме, балета, филма, музике, ликовног стваралаштва, одржавања вашари књига и издавања фото новина. Пред само оснивање Дома културе овај Центар је у текућој години имао 199 активности и 44.357 посетилаца. Тада су наш град посетили књижевници Данило Киш, Матија Бећковић, Бранимир Шћепановић, др Бошко Новаковић, Брана Црнчевић... .У области драмског стваралаштва гостовала су народна позоришта из Новог Сада и Суботице, а поред њих и аматери из околине са представама на српском и мађарском језику.

Неке од представа су биле „Будилник,“„Оскар,“„Филумена Мартурано,“ „Зла жена,“ „Туђе дете,“ „Госпођа министарка“ и многе друге, уз незаобилазне дечје представе, такође на два језика. Област музичког стваралаштва је била богата, између осталог, и због музичке школе која је деловала у оквиру Радничког универзитета. Тај рад одвијао се кроз презентацију озбиљне музике коју су изводили академски музичари: солисти на клавиру, гитари, виолини, хармоници. Савремена народна музика, популарна, рок и тако даље, интерпретирана је од стране познатих извођача, појединаца и музичких група, па до локалних „Симилорса“ и осталих. Ово је само део културних дешавања, која су се одвијала, у Врбасу, шездесетих година, прошлог века.
Тим приказом желели смо само да мало одшкринемо врата културе, да прикажемо стваралачку атмосферу пред оснивање, наше, институције и да закључимо да је имала темеље на којима ће градити своју даљу „каријеру“. Много је тога што бисмо могли још навести, посебно када је у питању аматеризам, библиотечки рад, а пре свега рад КПЗ, која је у многоме поспешила, оживела, омасовила и исфинансирала разноврсне програме и активности. Циљ нам је био и да прикажемо Врбас као град културе, који је имао ту традицију и пре оснивања институције у култури, али, свакако и касније, како ћемо то докумрнтовати чињеницама, из историјских извора и литературе, кроз њено педесетогодишње постојање и деловање.
About Me
Дом културе Врбаса основан је 1968. године 5. фебруара, одлуком Скупштине општине, под Решењем бр. 02/4-629/68 када је, заправо, дошло до интеграције Центра за културу Радничког универзитеа, Градског аматерског позоришта и Дома омладине, као и одељења, угашене Школе за основно музичко образовање „Стеван Мокрањац.“ Захваљујући великом простору који је добила, укључујући велику салу, плесну дворану, изложбени простор, Установа је могла да отпочне свој рад. Рад Дома културе одвијао се преко клубова, формираних за разне облике културног изражавања, као што су: филмски, књижевни, музички, драмски и трибина актуелности. За првог управника је постављен Јован Јовица Миросављевић, а главног организатора Бранислав Бари Милошевић.

Невероватно је с којом енергијом су запослени кренули да раде и поред низа потешкоћа, недостатка средстава, несналажења, тражења решења за најбољи начин формирања клубова, финансирања професионалних позоришних представа и обезбеђења најбољих метода функционисања, како би се реализовали фантастични циљеви и замисли руководства новоосноване установе. У тој првој, оснивачкој, години са шест стално запослених, четворо привремено запослених и двоје са допунским радом, остварени су резултати на којима им и данас, у ери дигиталних технологија и незамисливих могућности можемо позавидети. Ако бисмо наводили сваку активност као што су филмови, концерти, позоришне представе, трибине, требала би нам читава књига. Овако определили смо се за презентацију бројки које су прави, мерљиви резултати рада. А ти резултати говоре да је:

Клуб љубитеља уметности имао 124 активности и 4435 посетилаца:
  • ДРАМСКИ: 26 активности: 549 посетилаца
  • КЊИЖЕВНИ: 25 активности: 626 посетилаца
  • МУЗИЧКИ: 25 активности: 837 посетилаца
  • ФИЛМСКИ: 26 активности: 1628 посетилаца
  • ТРИБИНА АКТУЕЛНОСТИ: 26 активности: 795 посетилаца
Позоришни живот одвијао се кроз гостовање професионалаца и аматера из разних крајева,   као и рад аматера Дома културе и то на српском, мађарском, украјинском и русинском језику. Та статистика говори да је укупно приказано 56 представа, 14884 посетиоца и три представе у припреми:
  • ПРОФЕСИОНАЛНА ПОЗОРИШТА: 30 представа: 9271 посетилац
  • АМАТЕРИ  ГОСТИ: 11 представа: 2477 посетилаца
  • АМАТЕРИ ДОМА КУЛТУРЕ: 5 премијера, 15 представа: 3136 посетилаца
  • КОНЦЕРТИ: 100 концерата: 16.019 посетилаца
  •  ПРОФЕСИОНАЛНИ АНСАМБЛИ: 17 концерата: 4630
  • АМАТЕРСКИ АНСАМБЛИ: 2 концерта:  497 посетилаца
  • АМАТЕРСКИ АНСАМБЛИ ДОМА КУЛТУРЕ: 4 концерта: 704 посетиоца
  • ОРКЕСТРИ И ГРУПЕ: 73 концерта: 9679 посетилаца
  • ФОЛКЛОР: 3 концерта: 509 посетилаца
  • ЛИКОВНИ САЛОН: 16 изложби: 8120 посетилаца
На крају можемо закључити да је остварено 296 активности. Укупан број посетилаца је био 42579. Томе треба додати и 58 полазника музичке школе, као и 38 полазника балета. У све те активности, директно се учествовало у току 1968. године, 590 активиста, те 271 стални претплатник на позоришне представе.[1]
 
Након овакве, завидне, статистике, Дом културе је наставио да ради окупљајући аматере и професионалце на задатку, који је претпостављао презентирање   културе у свим њеним облицима, односно  материјалној и духовној димензији  људског стваралаштва.

Већ следеће године Скупштина општине Врбас доноси одлуку, о оснивању Завичајне збирке, на темељу неуморног сакупљачког рада, великог ентузијасте Иштвана Ђенгеа, наставника историје и географије. Завичајна збирка је додељена на управљање Дому културе, и тиме створила темеље будуће институције, захваљујући, пре свега, ентузијазму запослених.[2]
Такође, како је горе наведено, иако је формиран фолклор, радио је искључиво на неговању културног наслеђа Украјинаца и Русина. Руководство, зато, улаже велике напоре, да фолклор постане стециште аматера свих националности и место неговања духовне и материјалне културе народа који живе у Врбасу, па до граница и делова свих република тадашње Југославије.

Да би омасовили аматеризам и учинили квалитетнијим рад Дома културе, руководиоци доносе одлуку, да се убудуће води таква кадровска политика која ће одговорити очекиваном квалитету. Како у то време није било специјално школованих кадрова за неке области културе, водило се рачуна да се у радни однос примају, најистакнутији, најспособнији аматери, који су се доказали у области којом су се бавили. Доказивали су се, пре свега, својим успесима на смотрама различитих нивоа, својим знањем, организационим способностима, жељом да уче и напредују у послу, одговорношћу према радним задацима и коначно креативношћу, која је неопходна у области културе уопште. Не желећи да улепшавамо стварност, али заиста морамо истаћи да су они, готово сви, оправдали своје запослење, постигли изванредне резултате и “пронели глас” Врбаса кроз некадашњу Југославију, Европу, па и свет.

Следећих неколико година, у трагању за суштинским променама а и организационим, у насељеним местима Општине организује се рад у оквиру радних јединица, формирају се или оживљавају биоскопи, окупљају аматери који су распоређени у неколико секција као што су: рецитаторска, фолклорна, драмска, ликовна, литерарна. Исти принцип се примењује и у матичном Дому културе у Врбасу и по насељеним местима општине Врбас. Запослени у Дому у Врбасу су, поред својих активности, имали обавезу да одржавају пробе по секцијама у насељеним местима општине. Свако село је имало кинопројектор, биоскопско платно, салу за приказивање филмова и простор за одвијање осталих програма. Током година неке зграде су реновиране, док су неке изнова саграђене, као што је дом у Равном Селу. Дом културе се поносио својим успесима у области драме, рецитаторства, фолклора, својим Фестивалом југословенске поезије младих, Невеновим фестивалом деце песника, својим изложбама, где је наша галерија предњачила и у односу на веће градове. Организовали смо и традиционалне карневале, који су били део културног живота града и пре Другог светског рата и пре оснивања Установе. Најважније је истаћи да су програми и облици организовања били подређени мултикултуралности, мултинационалности, кроз неговање културе на језицима националних мањина. Касније је заблистао и рад Музејске збирке, у смислу прикупљања, чувања и презентовања културне баштине. Сала Дома културе коришћена је и за спорстске манифестације, као што су били бокс мечеви и шаховски турнири, када се и велика и мала сала прилагођавала потребама манифестације, али исто тако и суорганизатори и логистика кросева и уличних трка. Такође смо били и домаћини других културних догађаја, као што је дочек штафете младости, обележавање јубилеја Општине, прославе многобројних фабрика, организација и удружења.
На жалост велики део активности је утихнуо, оног момента када је изгорела зграда Дома културе у Врбасу. Од тог, по културу, трагичног догађаја, једино ентузијазам и упорност запослених одржали су ову културну установу и даље низали успехе, питајући се до када можемо све ово издржати. Свакако треба нагласити да се зато нижу проблеми, да је тешко повратити изгубљено интересовање публике, које је некада било на изузетном нивоу, о чему говоре бројке. А оне говоре о невероватној посећености манифестација као што је било “Културно лето 2004. године”, “ Ноћ музеја”, “Фестивал поезије младих”, “Новогодишњи програм за децу”, позоришне представе професионалних позоришта, као и аматера из општине Врбас. Те манифестације, осим што су имале огромну публику, регрутовале су и аматере за разне области уметничког стваралаштва, а које ће бити представљене у оквиру делатности редакција Културног центра.

Посебно желимо да истекнемо манифестацију “Културно лето 2004”, када је Културни центар остварио 99 програма и преко 50 филмских пројекција за 60 дана трајања наведене манифестације. У програму су учествовали ученици свих школа, средњошколци иученици основних школа, аматери Културног центра, фолклор, рецитатори, балетска секција, оркестар, позоришни аматери, ликовни уметници, музички уметници, професионална позоришта, монодраме, дуодраме, представе, професионални оркестри, КУД-ови, гостујући програми околине и широм Земље, Музејска збирка, Библиотека, соло певачи, мађионичари, познате, професионалне и аматерске музичке групе и тд. Укупно учесника у програмима 1500, гледалаца око 100.000.Тада су руководиоци редакција и сви запослени учинили велики напор и пожртвовање и показали да Врбас јесте истински град културе. Тада смо радили и изгарали у нади да ћемо подићи свест о потреби хитног привођења крају деценијске изградње зграде Културног центра. Нажалост ништа се није десило.

Незаобилазно је истаћи улогу директора Бранислава Барија Милошевића који је био велики борац за остваривање културних програма, који су имали своју уметничку вредност, потврђену, да ли на државном нивоу у оквиру професионалних ансамбала (позоришта, балета, оркестара), филмских остварења или признањима аматерима са разних нивоа такмичења. Био је прави менаџер, уметнички руководилац и мајстор за одабир кадрова који ће његову визију спровести у дело. Тачно је да је време било другачије, да је привреда била продуктивна, разноврсна и спремна на донације, али је тачно и да су друге општине имале исте или сличне услове, али резултати су код њих изостајали. Дакле знао је да омасови публику добром представом, сјајном изложбом, врхунским наступима фолклора, необичним наступима рецитатора, па чак и да ризикује свој положај и радно место због политички неподобне представе, изложбе, јавно израженог мишљења и тд. Узимајући у обзир све ове разлоге, није ни изненађујуће што су запослени иницирали да се установи награда “Бранислав Бари Милошевић,” као највеће признање за културна достигнућа.

Они који су ударили темеље Установе су били: Јован Јовица Миросављевић, управник, Бранислав Бари Милошевић, организатор, Аранка (Варга) Орос, књиговођа-секретар, Стоја (Бјелица) Капуран, спремачица, Николић Милош, декоратер, Станковић Катица, спремачица. Касније, али ипак међу првима запосленима се придружују Катица Поповић, Богдан Димиртов, Милорад Бубања, Шоћ Радомир.
 
У привременом  радном односу, као стручњаци за одређене области, били су: Дражета Олга, Вучетић Милева, Гера Иштван и Бем Марија, као учитељи, Дарац Паулина, спремачица, и Лошонц Ференц, столар.

 
Запослени  2021. године   Пензионери КЦ ВРбаса:
• Бојан Периз директор
• Оливера Миловић
• Валентина Делибашић
• Веселин Булатовић
• Силвија Јелачић
• Маја Мараш
• Биљана Мухадиновић
• Предраг Алексић
• Родољуб Самарџић
• Јасмина Бабић
• Радмила Лауц
• Моника Харди
• Жарко Пејовић
• Љубица Делибашић
• Ненад Бечић
• Дрена Бошков
• Тања Босановић
• Весна Гргуровић
• Павле Орбовић
• Боро Војиновић
• Драгана Латиновић
• Анкица Ђурић
• Дејан Божић
• Слободан Миловић
• Маша Чејовић
• Немања Вуковић
• Јелена Алексић
• Милош Милачић
• Вујадин Докнић
  1. Маловић Вељко
2. Лаиновић Никола
3. Николић Милош
4. Капуран Стоја
5. Јовановић Софија
6. Вујошевић Драгица
7. Шћепановић Бранка
8. Шоћ Радомир
9. Новчић Миливоје
10. Перишић Софија
11. Драгнић Драгомир
12. Прекоп Матија
13. Бабовић Катица
14. Орос Аранка
15. Поповић Катица
16. Шљукић Светислав
17. Узелац Лазар
18. Лукић Душан
19. Вујовић Милица
20. Рудиј Ирина
21. Ћаласан Стана
22. Фекете Кирил
23. Ћаласан Момир
24. Попов Маринко
25. Милинић Новица
26. Цебаловић Радомир
27. Љубомир Вујчин
28. Драгица Вукотић
29. Весна Ђилас
     
Директори:   Преминули радници:
     
• Миросављевић Јован
• Димитров Богдан
• Милошевић Бранислав
• Елезовић Слободан
• Калуђеровић Горан
• Вукотић Драгица
• Миловић Мирјана
• Веселин Булатовић
• Пејовић Радомир
• Хенгл Рихард
• Периз Бојан
  • Недељков Милан
• Жарковић Мироје
• Бујандрић Дамјан
• Милошевић Бранислав
• Шапи Стеван
• Слободан Елезовић
• Михаило Фодор

РЕЗИМЕ

Културни центар Врбаса основан је 1968.године, одлуком Скупштине општине Врбаса. Од тада до данас, углавном, је задржао основне активности, које су се кроз деценије, успешног рада, усавршавале и допуњавале. У том смислу нису изостали ни резултати, признања и награде, који су се низали у Земљи и иностранству. Појединци који су водили радне јединице, редакције или друге облике програмских активности и лично су, за свој рад, добили највећа општинска, покрајинска и републичка признања.
 
Данас Културни центар, преко својих редакција и других облика организовања, успешно води активности из области: фолклора, рецитаторства, заштите покретне и непокретне културне баштине, филма, ликовне уметности, издавачке делатности и хорског певања. Препознатљиви програми током године, огледају се у вишегодишњим манифестацијама, по којима је Врбас препознатљив у ширим културним круговима. Првенствено истичемо „Фестивал поезије младих“ који траје преко 50 година,“Ју палета младих“ такође, затим манифестација „Ноћ музеја“ која траје од почетка саме манифестације,Фествал Фолклорних традиција Војводине“ који је постао традиционална манифестација у нашем граду,“Невенов фестивал деце песника”, затим заједно са општином Темерин, вишедеценијска манифестација “Сирмаји Карољ”. Квалитет наведених програма омогућује њихово деценијско трајање, а све захваљујући запосленима у Културном центру, финансијској подршци Општине и других нивоа власти, кроз разноврсне конкурсе и донације у финансијском и организационом смислу.
Осим препознатљивих манифестација, Културни центар припрема и презентује, током године, низ самосталних програма из свих области културе, али је и суорганизатор општинских манифестација, обележавања јубилеја, Дана града, те учествује и у програмским активностима јавних предузећа, установа, удружења, невладиних организација и школа.
 
Посебно морамо истаћи велики успех Фолклорног ансамбла КЦ, који је остварио низ првих награда на покрајинским и републичким смотрама, као и фестивалима широм планете. Неизоставна су и готово резервисана прва, друга и трећа места наших рецитатора, по којима је Врбас, заиста, постао препознатљив и ненадмашан у култури Србије, а некада бивше Југославије. Ноћ музеја је манифестација која је врбаски музеј довела до самог врха у Земљи, по бројности и квалитету програма, а посебно по највећем проценту посетилаца те манифестације, према броју становника општине. У ликовној галерији деценијама трају изложбе најеминентнијих уметника из Земље и иностранства. Биоскоп „Југославија“ је један од ретких, у нашој земљи, који се одржао у најгорим временима, не гасећи своју делатност, стварајући услове за савремене захтеве гледалишта, укључујући најмодерније аудио визуелне технологије.
Циљ Културног центра јесте да култура живи и у насељеним местима преко аматера и изузетно талентованих људи који живе у нашим селима. Бољи материјални услови, као и адекватан простор, побољшали би културну понуду у наведеним селима, те би омогућили да и њиховим грађанима буде доступна култура, као претпоставка основне духовне надградње становништва.
 
Смартамо да би целокупан репертоар културних активности био квалитетнији и бројнији, да располажемо просторним и материјалним ресурсима у континуитету и на задовољавајући начин. Без тог простора смо остали 1992. године када је изгорела зграда. То свакако отежава рад ове установе, али га не зауставља, захваљујући упорним културним посленицима, а што доказују многобројна признања, награде и медаље, освојене на такмичењима у Земљи, региону, Европи и свету уопште. Завршетком зграде Културног центра заиста бисмо несметано, вредно и у континуитету ишли ка свом циљу, мисији и визији Установе.
 
Мисија Културног центра Врбаса, је да буде културно-уметнички, научни и информативни центар, који ће водити бригу о културном наслеђу, неговању ликовне, музичке, књижевне, филмске и позоришне уметности. Културни центар треба да буде иницијатор, организатор и реализатор манифестација и програма који произилазе из жеља, потреба и могућности уже и шире друштвене заједнице, те да омогући свим заинтересованим грађанима учешће у креирању културног и уметничког живота наше општине.
 
Визија наше установе је, да постанемо општински и регионални лидер који ствара квалитетно културно окружење, доприносимо идентитету града и шире заједнице, на темељима досадашњег стручног, самопрегорног и креативног рада. Да уочавамо проблеме који су препрека на путу остварења наших програма и дајемо предлоге за решавање истих.
 
Циљ коме стремимо свакако јесте, прикупљање, чување и презентација културне баштине, те промоција различитих културних и уметничких садржаја, као и едукативна комуникација и интеракција истих.
 
  1. Бранислав Милошевић “Дом културе - Годишњи извештај“, (Врбас: Дом културе1968.),3.
  2. Годишњи извештаји Радничког универзитета „Светозар Марковић-Тоза“, Врбас
  3. Бранислав Милошевић “Дом културе1968“, (Врбас: Дом културе 1968.) 192.
  4. Б.Милошевић „Дом културе 1969“, (Врбас: Дом културе 1969.), 95.
kc_logo_06.jpg
© 2022, Културни центар Врбас
Израда и администрација: aXiom.rs

Контакт информације

+381.21.701.722
Маршала Тита 87, 21460 Врбас
info@kcvrbas.org
www.kcvrbas.org

Search