Folklorno muzička redakcija

ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ

За годину оснивања Фестивала поезије младих узима се 1968. година, када је седмог мајског дана Дом културе, тачније „Књижевни клуб“ Дома културе, угостио младе песнике: Зорицу Булатовић, Радославку Ђапић, Злату Ковачевић, Љиљу Костић, Богдана Радовића, Љиљу Ристановић, Милана Топаловића, професора Петра Ђурђевића и госте манифестације песнике Гојка Јањушевића и Витомира Николића. Више од 50 посетилаца уживало је у поезији младих песника. Ипак, претходница манифестације „Мај равнице и младости“ која је утрла пут будућем фестивалу, били су књижевни сусрети, песничке вечери, стилизовани рецитали, који су се одвијали  шездесетих година, као наговештај препознатљивости Врбаса на песниковој руци. Тих година одржано је на с десетине сурета, под мотом критике и разговори. Стихове су говорили глумци, чланови драме СНП: Мира Бањац, Миливоје Радаковић, Влада Матић, Тома Јовановић, Витомир Љубичић, Заида Кримшамхилов, Тихомир Плескоњић... 1 
About Me

Тих шездесетих, лирске програме уз стихове и музику, приређивали су исти људи који су касније били утемељивачи Фестивала. Међу њима незаобилазни Јовица Миросављевић, Бранислав Бари Милошевић, Радомир Рајко Шоћ, уз помоћ професора гимназије „Жарко Зрењанин”, те Душка Трифуновића и Пере Зупца, двојицеугледних песника, два драгуља трајања фестивала.
Фестивал је од свог почетка 1968. године окупљао песнике из целе Социјалистичке Федеративне Репубике Југославије. Песници су првих деценија слали на конкурс по две песме на језицима народна и народности. Чланови жирија су били угледни књижевници и професори универзитета из свих република и покрајина. Генерелни спонзор Фестивала, како би се то данас рекло, био је Пољопривредно-индустријски комбинат „Врбас“ чији су директори Стеван Тадић, Милутин Никић и Ристо Копривица активно учествовали у радуОрганизационог и Извршног одбора ФЈПМ. На реализацији ове велике манифестације радили су запослени у Дому културе и у Народној библиотеци. У време постојања Саамоуправне интересне заједнице за културу и Културно-просветне заједнице Врбаса, допринос организацији фестивала у дужем периоду су давали и Обрад Рашковић, Богдан Димитров и Мира Миловић Огромну подршку фестивалу у то време пружало је Угоститељако предузеће „Централ“ и посебно запослени у Хотелу „Бачка“ на челу са директором Ратком Вујачићем. Заштитни знак Фестивала, лик девојке која симболизује поезију, урадио је Ратко Шоћ Шутан, академски сликар из Врбаса. Једно време у употреби је био и лого који је креирао дизајнер из Новог Сада, Оскар Штефан. Кренуле су године у којима су град и околна насеља „живела” за тренутке Фестивала и његових пратећих програма, кроз митинге поезије, са балкона Дома културе, уз песничке ватре, перформансе, гостовања и младих и познатих песника који су изазивали и дивљење и страхопоштовање, по радним организацијама, школама, сеоским библиотекама, трговима... А видели смо и чули многе познате и оне тек закорачиле у свет песништва, оне који касније посташе знани и поштовани и признати и вечити пријатељи Врбаса и његове културе. У склопу пратећих програма родила се и „Југословенска палета младих” (Ју палета младих, Палета младих), традиционална изложба уметничких радова, младих стваралаца тадашње Југославије, која и до данас траје.2

ФОТО ГАЛЕРИЈА ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ

погледај фотографије
Дугогодишњи уредник Палете младих (1974-2014) је био академски сликар и галериста Светислав Шљукић, а од 2014. године је академска сликарка Милијана Радовановић.
Неколико година у оквиру фестивала радила је и Трибина критике у склопу које су организовани тематски округли столови. Уредник Трибине био је Селимир Радуловић.

Фестивал, поред креативних програма, има своје устаљене путање, обавезним представљањем једног од познатих песника – „Портрет песника,” „Промоција књиге прошлогодишњег победника”, „Излет у Прозу”, „Песнички митинг”… Да би фестивал успео и у техничком смислу, не само уметничком и да би утисци били без мрље у интерпретацији фестивалских догађања, прво се распише конкурс са строгим правилима: право учешћа имају млади песници до 27 година, који конкуришу са 10 необјављених песама потписаних шифром које шаљу на адресу Фестивала. У другој коверти, шаљу решење шифре, што осигурава поштен приступ и отклања могућност протекције. Фестивал има свој жири, који тек по одабиру приспелог материјала потписаних шифрама одлучује о финалистима Фестивала. Разрешења шифри отвара жири када се саопштавају имена 10 финалиста који стичу право учешћа на Фестивалу и „Завршном програму”, када ће председник жирија саопштити имена награђених песника. Одлука о првој (штампање књиге), другој и трећној (новчаној) награди доноси се непосредно пре почетка програма, тако да нико сем жирија не зна имена добитника све до самог саопшења. Управо такав однос допринео је аутентичности Фестивала. Али и награда за најлепшу песму о Врбасу насталу на Фестивалу, коју си осмислили Бранислав Бари Милошевић и Душко Трифуновић 1972. године. Касније је награда добила назив по угледном директору библиотеке и главном уреднику фестивалских публикација „Станку Симићевићу”, која се додељивала све до почетка новог миленијума. Тако је и настао јединствени цветник поезије са песмама посвећених Врбасу, а најлепше су записали: Радомир Мићуновић, чија је песма под насловом „Песма о једном граду” постала химна фестивала. (На Мићуновићев текст музику је написао Габор Ленђел а отпевао је Нарцис Вучина. За јубиларни 50. Фестивал Данило Нинковић, солиста Великог тамбурашког оркестра РТВ на бисерници је обрадио химну у новом тамбурашком аранжману). Бранка Криловић, Бранко Кукић, Звонко Тарле, Драган Радуловић, Ана Цицкова, Данило Јокановић, Драгица Стојановић, Јован Николић, Нове Цветаноски, Славе Ђорђо Димоски, Фјодор Федчешин, Нежа Мауер, Здравко Гајко Поповић, Авдо Мујкић, Томислав Домовић, Спасоје Лабудовић, Крстивоје Илић, Милан Ненадић, Миодраг Раичевић, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Небојша Деветак...

Данас се награда „Станко Симићевић” додељује најмлађем учеснику. Фестивал је толико укорењен у душу и срца Врбашана, као и њихових гостију, да је од почетака до данас, био изазов за све оне који су га припремали. Од Дома културе, сада Културног центра, библиотеке, преко чланова жирија, па до секретара Фестивала, који је морао све „конце” да држи у својим рукама, од расписивања конкурса, презентације песничке манифестације између два одржавања, припреме пратећих програма, штампања победничке књиге, припреме материјала за чланове жирија, до администрације. Зато није било ко могао бити на месту секретара, него људи од знања, од пера, од ауторитета и пре свега креативни ствараоци. Први секретар Фестивала је био Благоје Баковић а затим Слободан Елезовић. Следе Мирослав Алексић, Ђорђо Сладоје и Бранислав Зубовић. Сваки од ових људи имао је потенцијал потребан за овакву моћну манифестацију, кроз свој претходни рад, доказане способности, који су песници и писци, учесници Фестивала у младости, организаторске способности и још много других квалитета. Од 1971. до 1996. године Фестивал је пратио чувени Билтен који је детаљно пратио сва дешавања на Фестивалу поставши права ризница књижевних бисера. Чувени уредници Билтена били су: Радоња Вукославовић, Исак Црногорски, Станко Симићевић, Спасоје Пако Лабудовић и Небојша Деветак.

Песма о једном граду


Они који су дошли, видели и победили кроз деценије трајања врбаског фестивала:
 
• 1969. Радомир Мићуновић
• 1970. Раша Ливада
• 1971. Бранко Кукић
• 1972. Младен Срђан Воларевић
• 1973. Душан Стојковић
• 1974. Марија Шимоковић
• 1975. Ђорђо Сладоје
• 1976. Иван Замода
• 1977. без победника
• 1978. Јагода Замода
• 1979. Марко Јововић
• 1980. Марија Миџовић
• 1981. Јован Николић
• 1982. Зоран Ђерић
• 1983. Татјана Лукић
• 1984. Благоје Баковић
• 1985. Алојз Ихан
• 1986. Јовица Хајдер
• 1987. Љупко Рачић
• 1988. Богдан Арнаутовић
• 1989. Мирослав Кирин
• 1990. Саша Јеленковић
• 1991. Томислав Домовић
• 1992. Гојко Божовић
• 1993. Јелена Алексић
• 1994. Јовица Јанковић
• 1995. Дејан Алексић
• 1996. Павле Горановић
• 1997. Драгана Буквић
• 1998. Златко Васић
• 1999. Милош Галетин
• 2000. Александар Шаранац
• 2001. Бојан Анђелковић
• 2002. Томислав Марковић
• 2003. Јелена Марковић
• 2004. Смиљана Ђорђевић
• 2005. Ђорђе Шћеповић
• 2006. Дубравка Јовановић
• 2007. Марија Ракић
• 2008. Мирјана Симовић
• 2009. Слободан Јовић
• 2010. Срђан Орсић
• 2011. Милица Миленковић
• 2012. Снежана Николић
• 2013. Немања Драгаш
• 2014. Тамара Хрин
• 2015. Спасоје Јоксимовић
• 2016. Марко Краговић
• 2017. Антонио Карловић
• 2018. Александар Габона
• 2019. Амина Хрнчић
• 2020. Анђела Пендић
• 2021. Шимон Цубота
 
Они који су их гледали, слушали, читали и награђивали:
  • Оскар Давичо,
  • Перо Зубац,
  • Душко Трифуновић,
  • Густав Крклец,
  • Драшко Ређеп,
  • Јуре Каштелан,
  • Цирил Злобец,
  • Раша Ливада,
  • Есад Мекули,
  • Горан Бабић,
  • Зоран Ђерић,
  • Ђорђо Сладоје,
  • Стеван Тонтић,
  • Милан Ненадић,
  • Милосав Тешић,
  • Владимир Јагличић,
  • Василије Калезић,
  • Богдан А. Поповић,
  • Коста Јањчић,
  • Игор Мандић,
  • Ференц Фехер,
  • Луко Паљетак,
  • Абдулах Сидран,
  • Марјан Пунгартник,
  • Ефтим Клетников,
  • Желидраг Никчевић,
  • Ђорђо Сладоје,
  • Небојша Деветак,
  • Ђорђе Нешић,
  • Мирослав Максимовић,
  • Душан Стојковић,
  • Ненад Грујичић,
  • Мирослав Алексић,
  • Благоје Баковић,
  • Милета Аћимовић Ивков,
  • Данило Јокановић,
  • Горан Лабудовић Шарло,
  • Бранислав Зубовић,
  • Иван Лаловић...
About Me
Празник поезије и прозе у Врбасу, употпуњавали су многобројни гости, писци и песници, који су, као и ми, с радошћу присуствовали Фестивалу и доприносили његовом квалитету и промоцији широм Југославије, СРЈ, СЦГ, бивших република СФЈ…Тешко је побројати све, а не заборавити некога, неогрешити се, али ћемо покушати да призовемо сећања, употребимо документе, фотографије и литературу: Матија Бећковић, Густав Крклец, Оскар Давичо, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Душко Трифуновић, Перо Зубац, Марјан Пунгартник, Душан Костић, Мирослав Антић, Јуре Каштелан, Иван В. Лалић, Изет Сарајлић, Синан Гуџевић, Бранислав Брана Петровић, Милован Данојлић, Миро Вуксановић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Горан Бабић, Спасоје Пако Лабудовић, Рајко Шоћ, Дивна Вуксановић, Раша Попов, Абдулах Сидран, Радош Кокановић, Младен Срђан Воларевић, Бошко Ивков, Драгомир Брајковић, Рајко Лукач, Милета Аћимовић Ивков, Ненад Грујичић, Радомир Уљаревић, Драган Јовановић Данилов, Мирослав Алексић, Вујица Решин Туцић, Мирослав Цера Михаиловић, Владимир Јагличић, Ранко Прерадовић, Драган Радуловић, Мирослав Тохољ, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого,Благоје Баковић, Вукман Оташевић, Предраг Бјелошевић, Боро Капетановић, Љубивоје Ршумовић, Мирослав Максимовић, Добрица Ерић, Емсура Хамзић, Дара Секулић, Даринка Јеврић, Ранко Јововић, Тоде Николетић, Танасије Младеновић, Момо Капор, Жарко Команин, Марко Недић, Мирослав Јосић Вишњић, Никола Вујчић, Младен Марков, Радован Бели Марковић, Данило Николић, Милица Мићић Димовска, Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Драган Недељковић, Слободан Зубановић, Радивоје Микић, Бранко Брђанин, Зоран Костић, Мирко Демић, Крстивоје Илић, Данило Јокановић, Жарко Димић, Давид Кецман Дако, Бранко Стевановић, Горан Лабудовић Шарло, Ранко Рисојевић, Слободан Ракитић, Манојле Гавриловић, Милош Јанковић, Бранислав Зубовић, Саша Радојчић, Миодраг Раичевић, Томислав Домовић, Мирослав Кирин, Томислав Маринковић, Братислав Бата Милановић, Мирјана Булатовић, Ђорђе Нешић, Горан Петровић, Радивој Шајтинац, Драган Лакићевић, Мошо Одаловић, Милутин Ж. Павлов, Ранко Павловић, Светлана Велмар Јанковић, Милисав Савић, Владимир Пиштало, Давид Албахари, Желидраг Никчевић, Верољуб Вукашиновић, Ђорђо Сладоје, Слободан Стојадиновић Чуде, Милисав Крсмановић, Здравко Гајко Поповић, Миодраг Петровић, Сунчица Радуловић Торбица, Славомир Саша Нишавић...
Не би Фестивал и његова поезија били такав репрезент културе да није проткан сјајном музиком, глумачким наступом, рециталом, соло наступима оперских певача и свакојаким примамљивим, квалитетним програмима. Увек смо бирали најбоље, најактуелније и најпопуларније. Зато су кроз пратеће фестивалске програме остављали своје трагове глумци, рецитатори, музичари, хорови. Међу њима су: Јулија Бисак, ансамбл Ренесанс, Трипо Симонути, Светлана Стевић, Љиљана Петровић, Последња игра лептира, Петар Краљ, Миша Јанкетић, Рада Ђуричин, Бајага и инструктори, Дејан Цукић, Јадранка Јовановић, Милан Цаци Михаиловић, Оливер Њего, Кики Лесендрић, Сеад Мемић Вајта, етно група „Запис,” на челу с Павлом Аксентијевићем, Мадам Пиано, Гарави Сокак, Бора Дугић, Горан Султановић, Дивна Љубојевић, Студио рецитатора Култтурног центра Врбас, Етно група Фолклорног ансамбла КЦ Врбаса...

Врбас је захваљујући свом Фестивалу и онима који су несебично делили себе постао престоница поезије. Врбас је и једини град који носи најлепше песничке епитете: „Град на песниковој руци”, „Олимп у равници”, „Сигурна кућа за песнике” – како су га назвали Радомир Мићуновић, Оскар Давичо и Ђорђо Сладоје.
1 Јован Миросављевић, „ Петогодишњи извештаји о раду,“ Раднички универзитет „Светозар Марковић Тоза,“ Врбас
2 Извештаји о раду дома културе 1969.-2004, фотографије, позивнице ...
kc_logo_06.jpg
© 2022, Културни центар Врбас
Израда и администрација: aXiom.rs

Контакт информације

+381.21.701.722
Маршала Тита 87, 21460 Врбас
info@kcvrbas.org
www.kcvrbas.org

Search